Ova recenzija ima jedan problem. Kako napisati objektivnu recenziju albuma čoveka koga dobro poznaje preko 30 godina. Kako biti neumoljivi kritičar rada i dela čoveka s kojim pijete kafu svake nedelje u podne?!

Ovaj vrlo težak zadatak pokušaću da prevaziđem prvo činjenicama.

Gile je ovaj album zamislio kao priliku da se skupe svi snimci koji nažalost nisu bili dostupni do sada a odnose se na rad van grupe Elekrtični orgazam.

Po njegovom naumu na albumu su trebali da nadju i snimci Vlade i Gileta. No to je izmenjeno intervencijom Miloša Ivanovića Kepe koji je i najzaslužniji za izbor i redosled pesama na albumu.

Album inače sadrži materijale napisane za film „Kako je propao rokenrol“, „Crni bombarder“ (film i tv serija), tv serija „Pozorište u kući“ i 2 live snimka povodom izložbe Andy Warhola u Zagrebu 2001. godine!

Album započinje temom „Svet je samo barka koja plovi“ (iz tv serije „Pozorište u kući“) gde je Gile dao jednu od svojih najboljih kompozicija i interpretacija. Tempo se polako ubrzava sa temom iz „Crnog bombardera“ da bi se smenjivale teme iz filmova „Kako je propao rokenrol“ (omiljena „Drakulina tema, „Srećna nova godina“, „Tvoj dan“, „Dobro jutro“ ...) i „Crni bombarder (naslovna tema Ja moram sama“, Mjau mjau“, „Svečane bele košulje“, „Seks droga nasilje i strah“ i „Hodam kao zombi“.

Kao vezivno tkivo se provlače teme iz serije „Pozorište u kući“ i 2 live snimka obrada pesama Lou Reeda „Run Run Run“ i „Heroin“.

Izbor i redosled pesam je nepogrešiv.

Zvuk je očekivano superioran, znajući Giletovu sklonost ka perfekcionizmu tonskog zapisa.

Ukratko prijatna, zabavna i važna ploča kako za autora tako i za slušaoce ovog albuma.

Slobodan Vlaketić